Драги пријатељи и поштовани сарадници,
желимо вам срећну и успешну Нову 2024. годину.
Категорија: Празници
У нашем народу постоји веровање да на Божић треба све започети. Желимо вам да започнете све оно што волите – да се дружите, волите, маштате, сањате.
Желимо вам срећу, радост, мир и топлину породичног дома! Нека вам Богомладенац оствари све жеље.
Мир Божји Христос се роди! Ваистину се роди!
Оци
Свим татама, дедама, ујацима, стричевима и течама желимо срећна празник – Оце.
Многи народи имају Дан очева, али Срби су јединствени по празновању породичних празника посвећених свим члановима породице – Детињцима, Материцама и Оцима.
Последња недеља пред највећи и најрадоснији хришћански празник – Божић, посвећена је очевима.
Тај дан симболичним везивањем својих мушких рођака – очева, деда, ујака, стричева и теча везујемо своју породицу и учвршћујемо породичне везе и односе.
А глава куће се, попут мајки и деце, дреши симболичним поклонима који су припремљени с љубављу.
Срећна Нова 2023. година
Желимо вам срећну и успешну Нову 2023. годину, нека буде пуна лепих тренутака. ✨🎄✨
Детињци, Материце и Оци
У недељу, 25.12.2022. године у галерији Народног музеја у Чачку, удружење „Ксенија – руски језик” и пријатељи је одржало представу и мини концерт поводом Материца.
Манифестацију поводом традиционално српских празника Детињаца, Материца и Оца, удружење не одржава први пут.
9. мај у Србији, у Русији и у свету – шта ко слави?
Април и мај су месеци резервисани за празнике. Неко се више радује Васкрсу, неко, пак, 1. мају. Како год посматрали, сви волимо неколико дана да предахнемо од овог ужурбаног живота и посветимо се себи и својим најмилијим.
И тако, док тече месец мај и док су за нама и Васкрс и Празник рада – 1. мај, прође и Ђурђедван, велика и значајна слава у Срба, те дође и 9. мај.
Шта данас значи 9. мај? Да ли нама у Србији он уопште нешто значи? Да ли је то Дан победе у Другом светском рату или је то Дан Европе? Да ли је то поглед уназад и очување сећања на прохујале дане, славне хероје и да ли се сећамо оних, захваљујући којима данас живимо и гледамо у будућност? Или је то поглед у будућност која нам је прилично магловита и нејасна ових дана?
Изгледа да ни на Балкану, а бога ми ни у Европи, духови прошлости не само да нису помирени, већ су додати нови у виду нових сумњи, тероија завера, анализа и којекаквих додатних подела, које захваљујући вештој и врло лукавој пропаганди данас успевају више него икада.
Све је више супротсављених страна. Све је више неодлучности и сумњи коме се приклонити. Да ли се уопште треба приклањати и да ли се можемо издићи изнад тренутне геополитичке ситације? Да ли можемо бити имуни на пропаганду?
Ипак, чини се, да ма каква нас будућност чека, морамо јој се спремити и примити је, али пре свега морамо бити свесни себе и свог културно-истроријског наслеђа. И ма како оно било тешко, што пре га се будемо подсетили, прихватили, научили из историјских грешака и помирили старе поделе, тим пре ћемо лакше и спремније коракнути у будућност.
„Од историје учимо да од историје не учимо”
Хегел
Со светлой Христовой Пасхой
Желимо вам мира, среће и љубави.
Традиционални народни празник пред почетак Великог (Васкршњег) поста.
Код нас помало заборављен, а и запостављен празник – Покладе или Бела недеља су последња мрсна недеља пред почетак Великог (Васкршњег поста).
Иако се исконски Покладе везују за испраћање зиме и почетак пролећа, данас нам је главна одредница Васкрс, тј. пост који њему претходи. Иако Покладе имају своју алтернативу у Карневалу, за Србе је карактеристично да се деца и млади прерушавају, најчешће у младенце, и тако иду короз село, певајући и веселећи се. За то време домаћице месе крофне, а мештани којима дође поворка дарују их.
За источне словене (Русе, Белорусе и Украјинце) Покладе су чувена Масленица – седмица током које свако дан има своје значење и намену. Тако је понедељак почетак или Сусрет (Встреча) Масленице, тај дан се свечано и ритуално праве палачинке, а прва се намењује прецима; уторак је „розигрыш” дан за „горьки” дан када се најмлађи санкају и играју, а заљубљени уговарају веридбу; среда је „лакомка” или гурманска среда, док је четвртак „широки” и тако до недеље када се тражи опрост од најмилијих да би се Чиста недеља Великог поста започела чисте душе и мирне савести.
Данас је Масленица велики Вашар, место где се кулинари такмиче у прављењу што веће палачинке, утркују се ко ће смислити нови премаз (којих има преко 100 врста), а народ се забаља уз музику и игру.
Наравно, уз палачинке – руски симбол сунца, иде и Чучело (страшило) које се пали у центру „села” и плаши зиму која треба да оде и донесе пролеће.
У основној школи Таковски устанак у Такову и њеном издвојеном одељењу у Бољковцима и ове године смо уз забаву учили и гостили се.
Детаље можете погледати у прилогу:
С Новым годом!
Драги пријатељи,
желимо вам да ову бурну и тешку годину испратите у добром здрављу у кругу својих најближих. Чувајте себе, себи драге људе и да се дружимо у новој 2021. у здрављу и весељу.